Veliki turnir
Čule su se fanfare! Osvanuo je i taj dan. Sjatilo se mnogo sveta iz svih delova kraljevstva da vidi ko će biti taj koji će na Velikom turniru izboriti kraljevski presto i ruku lepe princeze.
Bila je prava svetkovina. Kralj je dao da se napravi ogromna šahovska tabla na kojoj su sluge obučene u kostime glumile figure dama, kraljeva, skakača... Gledaoci su uživali u pozorišnom prizoru pravog malog bojnog polja.
Već šest dana su trajali bespoštedni šahovski dvoboji, kada se sedmog dana zbio događaj koji je izazvao muk svih prisutnih. Čak je i kralj zanemeo. Odvijala se veoma zanimljiva šahovska bitka između nadaleko omraženog Crnog Viteza i jednog nepoznatog konjanika koji je pametnim potezima i časnim držanjem osvojio srca mnogih gledalaca. U trenutku kada je preki Crni Vitez već bio na ivici poraza i samo se čekalo da bude matiran, on ne izdrži i plaho potegne svoj mač na protivnika, a kako ovaj naglo odskoči, spade mu oklop sa glave. I, gle čuda! Rasu se niz ramena duga, sjajna, crna kosa princeze Gale!
Ona saže glavu i reče: „Oprosti mi, oče, nisam ništa loše mislila, samo sam htela da se i ja oprobam u šahu sa najboljima.“
Kralj je toliko bio ponosan i ganut njenom šahovskom veštinom da nije mogao da se ljuti. Avaj, iako mu je bilo strašno mrsko, morao je da proglasi pobedu Crnog Viteza nad Galom, jer ona nije imala pravo da se bori na Velikom turniru.
Tako se ozloglašeni vitez nezasluženo nađe u finalu protiv viteza Filipa, koji beše njegova sušta suprotnost: omiljen gde god bi se pojavio, bio je plemenit, častit, pravdoljubiv, zaštitnik slabih, dobar sin i brat. Dobri vitez je prisustvovao opisanom događaju, te i on osta bez reči. Ali, on osta bez daha od drugog, od lepote princeze o kojoj je slušao, no pošto je živeo na drugoj strani kraljevstva nikada nije imao priliku da je vidi.
Ta noć je bila teška za sve. Kralj je cele noći šetao po svojim odajama razmišljajući o tome da li je doneo ispravnu odluku da pobednik turnira postane kralj. Pogađaš, veoma je strepeo da će to biti Crni Vitez. Princeza Gala je lila suze jer je sebe krivila što mu je svojom nesmotrenošću otvorila put do finala. Filip takođe oka nije mogao da sklopi. Nije se on bojao šahovskog dvoboja, čak ni toga da neće postati kralj, ali mu je misao da će princeza pokloniti ruku nekom drugom bila nepodnošljiva. Sa tom mišlju sačeka i zoru.
Reke ljudi su se slivale ka mestu gde će se borba odigrati. Atmosfera je bila iščekujuća.
Kralj dade znak da beli, a to beše Filip, počne. On reče u sebi: „Za tebe, princezo!“, i zaboravi na sve prisutne ljude, na pokvarenost Crnog Viteza, na veliki ulog koji zavisi od ishoda, on ne ču i ne vide više ništa osim table.
Još dok je izučavao šah shvatio je da mora da se ceo posveti smišljanju strategije i manevara, da mora svu pažnju da usresredi na to da izbegne lukave taktičke zamke, kao i da mora svaku misao da posveti onome što se dešava na tabli dok igra traje. I uvežbao je to dobro mudri Filip.
Protiv ovako motivisanog i koncentrisanog Filipa Crni Vitez nije imao šanse.
Odjeknuo je zvuk opšteg oduševljenja! Ljudi su se grlili od radosti...
📖 Reči koje možeš da potražiš u rečniku: fanfare, sjatiti, svetkovina, strepeti, plaho, častan, odaje, manevar, usresrediti, motivisan, koncentrisan.
Sigurni smo da kraj znaš.
Kako se sve pravedne i srećne bajke završavaju?
Dajemo ti mogućnost da napišeš nekoliko lepih rečenica i završiš bajku onako kako ti želiš.
Tvoj tekst se čuva samo na ovom uređaju.
